ZLATNA LAĐA

Kad bi meni mladom 
Bila lađa data
Sa pramcem od srebra
I s krmom od zlata,
 
Od šarenog drva
Vesla bih tesao,
Od bijele svile
Jedra bih joj tkao.
 
Plovio bih njome
Preko modra vala;
Jedrio, veslao
Od žala do žala.
 
A kad bih svijet
Obišao cio,
Tu bih lađu svoju
Svačim napunio.
 
Donio bih majci
svega blaga dosti,
djedu lulu s drškom
od slonove kosti.

Brajku mome, Vlajku,
divnoga konjica,
a sekici lutke
i zlatna kolica.

Pa bi dugo bilo
priča i govora
o toj vožnji slavnoj
preko sinjeg mora.

Vladimir Nazor

Makarska