Večeras je srušen
Jablan, pored potoka.
Umrle su tvoje grane,
Viti jablane;
Nikad više nećeš
Lišćem šumiti.
Noć dohodi crnim korakom.
Jablan sniva mrtvim snom.
Ja sam žalostan.
Možda zato što je srušen
Jablan, a noć dolazi?
Dragutin Tadijanović
|
Solin
|