A sad još već plači, tužno srce moje,
ne otari oči za spasenje tvoje,
plači se pred Onim, ki se da raspeti,
ki je Bog nada vsim, Božji sin propeti.
Radi grihov svita On htiše trpeti,
do mala diteta za večnih muk oteti.
Moreš reć slobodno s kraljem pokornikom,
srdačnim pokorno ki je plakal okom:
Ki će meni dati mojoj glavi vode,
da morem plakati dan, noć grihe grde,
s kim sam zbantoval Boga vsemogoga,
ki me je mentoval ognja vekvečnoga.
Bože vitezovov, ki na drvu visiš,
nebeskih šeregov koji vernost tišiš,
kadi ti je kripost i Božanstvo Tvoje,
angelov mogućnost, koji Te nastoje?
Vsu si hotil zmožnost na stran odpustiti,
slavnu božju jakost krotkoćom zminiti,
v mali kip čovika jesi se oblikal,
da b'Ti znoj kot rika iz tila protikal.
O Jehova, željni vrutak ljubeznosti,
Ti Eloim zmožni, pun milosrdnosti,
Stvoritelju svega, židovski kralj velik,
alfa i omega, vsim dobrim pomoćnik!
Što Ti hasni s črvom pred pravdu hoditi,
čineći se lavom zvrh nas oružiti?
Kak se suha pliva prema vitru maje,
tak Tebi protiva naše delo staje.
Tak su Ti takmena naša zasluženja
kako mravunčena po stenah lazenja,
i ako prem grihi gredu z nas tuliki
kako listje z vrhi i kot z mora piski,
još vse to nadhaja Tvoje milosrdje,
koje nima kraja, v kom je vsih ufanje,
nit slaže srditost milosrdjem velim,
veća j'ada dičnost, da se skažeš milim.
Ne na delo naše ni dobro činjenje,
neg se zmisli, Bože, na Tvoje smiljenje,
da krv Tvoga Sinka za niš ne odajde,
koju cič človika do kaplice dade.
Petar Zrinski, hrvatski ban i pjesnik
 |
| Makarska - Crkva Sv Marka |
