i sada, kada čuješ te preludije:
ovaj život ti se učini prpošan i strm,
lijepi život, u proplancima jutro,
tko je taj čudesni skladatelj?
a onda putuješ dugo uz te
morske simfonije i plivaš u tišini:
ti nemaš ušiju, samo mozak sluša,
čitaš jutarnje novine, piješ čaj u zadimljenome expressu...
ja sam sretan! govoriš samozadovoljno u sebi,
a sretna budi i ti, makar te pod lopaticom...
evo zajedničkih muka, nedalekih od same glazbe,
evo te neskladne sarabande...
i sada kada čuješ te preludije:
oštri vid otkriva ti toga genijalnog skladatelja
kako se previja i muči. i muči.
Stjepan Gulin
 |
| Bol na Braču |
