ZRIKAVAC

godine su prošle od onog žarkog ljeta
od one suhe noći što vapila je za kišom

no on se često vraća u moj san
on dođe mi nekad i kad je dan

te noći san mi pao rano na oči
postelja mi kao čamac što se ljulja

u mojoj sobi krik
pjev ili zrik
otklopih oči

nigdje nikoga ni ničega
suha noć je tiho molila za kišu

tišinu noći i opet
rasporio krik

zrikavac
ručicom je ticao kaplju
što preostala je na rubu čaše
i kliktao životu

ručnikom sam ga udario
ručnikom sam ga ubio
ručnikom sam ga pokrio

suha je noć vapila za rosom
san se najzad uvukao u zjene

penjem se po zidu žedan ogreben
kad ruku sam stavio na čašu s vodom
jedna me ruka bacila dolje
udarcem ručnika udarcem ručnika

prenuh se oda sna
okvašen znojem
prosti moj Bože
kajem se prosti

godine su prošle od onog žarkog ljeta
od one suhe noći što vapila je za kišom

on se često vraća u moj san
on dođe mi nekad i kad je dan

p r i p i s a k   ova pjesma neka je
uspomena i iskupljenje

Ivan Golub

Makarska