Planina moru kliče:
- Ej more prostrano,
probudi vale hučne,
što ležiš pospano?
Al' more tihim šumom
planini uzvrati:
- Jutros ti, draga sestro,
ne mogu ustati.
Svu noć me vihor bio,
svu noć orio grom.
Velika tuga danas
leži na srcu mom.
Tri lađe pošle sinoć
sa mojih obala.
Dvije su natrag došle,
jedna je ostala.
Sada je galeb traži,
sunce je doziva,
al' nju zelena alga
i biser pokriva.
- Ej more prostrano,
probudi vale hučne,
što ležiš pospano?
Al' more tihim šumom
planini uzvrati:
- Jutros ti, draga sestro,
ne mogu ustati.
Svu noć me vihor bio,
svu noć orio grom.
Velika tuga danas
leži na srcu mom.
Tri lađe pošle sinoć
sa mojih obala.
Dvije su natrag došle,
jedna je ostala.
Sada je galeb traži,
sunce je doziva,
al' nju zelena alga
i biser pokriva.
Vesna Parun
 |
| Trogir |